Prijavite se   Portal   Chat    Forum    Registruj se    Pretraga    FAQ

Forum » Razno » Zdrav Zivot




Započni novu temu Odgovori na temu  [ 27 Posta ]  Idi na stranicu Prethodni  1, 2, 3  Sledeća
Autoru Poruka
 Tema posta: Re: Savjeti za zdrav zivot
 Post Poslato: Sre Jan 28, 2009 10:56 pm 
OffLine
Site Admin
Korisnikov avatar

Pridružio se: Ned Jan 25, 2009 3:02 pm
Postovi: 495
bday

Bićete pozvani na žurku....

...ako ne budete odsutni... angel


Vrh 
 Profil Email  
 
 Tema posta: Re: Savjeti za zdrav zivot
 Post Poslato: Sre Jan 28, 2009 11:05 pm 
OffLine
Site Admin
Korisnikov avatar

Pridružio se: Ned Jan 25, 2009 3:02 pm
Postovi: 495
Vic o zdravlju: Da Bog da briso nos plucnom maramicom!


Vrh 
 Profil Email  
 
 Tema posta: Re: Savjeti za zdrav zivot
 Post Poslato: Čet Jan 29, 2009 11:13 am 
OffLine
Site Moderator
Korisnikov avatar

Pridružio se: Sre Jan 28, 2009 3:02 am
Postovi: 16
hahahahahahahahahaha.....takodje jedna korisna stvar shto se tiche ochuvanja zdravog tela, jer kako kazhu u zdravom telu zdrav i duh...naime svako jutro umesto obilnog doruchka pojedite 2 jabuke ili bilo koje 2 vocke u paru..to je narochito korisno jer na prazan stomak unosite potrebne vitamine a i dobro je za odrzhavanje telesne tezhine..shto znachi nema gojenja...znachi umesto masnog bureka sa mesom ili sirom pojedite 2 vocke i zhivot ce vam biti mnooogo lepshi :) (ja se pridrzhavam ovoga i mogu vam reci da stvarno deluje :) )


Vrh 
 Profil Email  
 
 Tema posta: Re: Savjeti za zdrav zivot
 Post Poslato: Čet Jan 29, 2009 8:39 pm 
OffLine
Site Admin
Korisnikov avatar

Pridružio se: Uto Jan 27, 2009 5:11 pm
Postovi: 204
Ja ne volim nista sto je zdravo! cry


Vrh 
 Profil Email  
 
 Tema posta: Re: Savjeti za zdrav zivot
 Post Poslato: Sre Feb 04, 2009 2:56 pm 
OffLine
Site Admin
Korisnikov avatar

Pridružio se: Ned Jan 25, 2009 3:02 pm
Postovi: 495
Voće kao hrana i lek

Prikačeni fajl:
voće.jpeg


Nemate potrebne dozvole da pogledate prikačene fajlove u ovom postu.


Vrh 
 Profil Email  
 
 Tema posta: Re: Savjeti za zdrav zivot
 Post Poslato: Sre Feb 04, 2009 3:31 pm 
OffLine

Pridružio se: Sre Feb 04, 2009 3:24 pm
Postovi: 5
Pazite .. zdrav zivot je zivot u kome pijete,jedete i radite kako vi zelite, a ne kako zele drugi (mislim na "pametne ljude koji "pametuju" oko voca itd)

ako se covek koji pljuga i pije oseca dobro, (npr Ja) nek tako i nastavi.. jer realno da bi bili 100% zdravi trebamo pratiti i odradjivati raznorazne gluposti -,-


Vrh 
 Profil Email  
 
 Tema posta: Re: Savjeti za zdrav zivot
 Post Poslato: Sre Feb 04, 2009 3:34 pm 
OffLine
Site Admin
Korisnikov avatar

Pridružio se: Ned Jan 25, 2009 3:02 pm
Postovi: 495
VOĆE KAO HRANA I LEK

ANANAS

Prikačeni fajl:
ANANAS.jpg


Ananas sadrži ugljene hidrate i njegova energetska vrednost iznosi oko0 46 kcal u 100 g voća. Od minerala ima kalijuma, natrijuma, kalcijuma, magnezijuma, fosfora i mangana. Od biljnih pigmenata ima beta karotin. Od vitamina sadrži vitamin C i nešto biljnih vlakana, što podstiče probavu naročito belančevinama.
Ananas je dobar kod reumatičnog artritisa, a dobar je protiv celulita i stvaranja bora.
Sadrži veću količinu šećera, pa bi trebalo da ga dijabetičari izbegavaju.

AVOKADO

Prikačeni fajl:
AVOKADO.jpeg


Avokado - spada u bobičasto voće, ali ga neki svrstavaju u povrće zbog visokog sadržaja masti i neutralnog ukusa. Raste na stablima visine i do 20 metara, a može dostići težinu od 150 g do 1 kg. U 100 g jestivog dela ima čak 217 kcal.
Ovo povrće treba kupiti dok je nezrelo (tvrdi plodovi), umotati u novinsku hartiju i ostaviti da plodovi dozrevaju (od 2-4 sedmice). Zreo plod mora da se ugiba prilikom pritiska.
Jede se uglavnom, kao i ostalo voće, u sirovom stanju. Seče se uzduž u krug, sve do semenke. Zatim se polovine okreću u suprotnom smeru dok se jedna polovina ne odvoji od semenke. Semenka i voćno meso vade se kašičicom. Koža se može ljuštiti nožićem. Ni semenka, a ni kora nisu jestivi. Da jestivi deo ne bi potamneo treba ga poprskati ili izmešati sa limunovim sokom.
Priprema se tako što se voćno meso ispasira, pa mu se mogu dodati komadići lososa ili druge ribe, račići, kockice mesa. Špric napuniti pripremljenom masom i masu vratiti u izdubljene poAvokado
Ovo povrće treba kupiti dok je nezrelo (tvrdi plodovi), umotati u novinsku hartiju i ostaviti da plodovi dozrevaju (od 2-4 sedmice). Zreo plod mora da se ugiba prilikom pritiska.
Jede se uglavnom, kao i ostalo voće, u sirovom stanju. Seče se uzduž u krug, sve do semenke. Zatim se polovine okreću u suprotnom smeru dok se jedna polovina ne odvoji od semenke. Semenka i voćno meso vade se kašičicom. Koža se može ljuštiti nožićem. Ni semenka, a ni kora nisu jestivi. Da jestivi deo ne bi potamneo treba ga poprskati ili izmešati sa limunovim sokom.
Priprema se tako što se voćno meso ispasira, pa mu se mogu dodati komadići lososa ili druge ribe, račići, kockice mesa. Špric napuniti pripremljenom masom i masu vratiti u izdubljene polovine ploda.
Kockice avokada mogu se dodati u supe ili čorbe, ali tada tečnost ne lovine ploda.
Kockice avokada mogu se dodati u supe ili čorbe, ali tada tečnost ne sme da ključa, jer mogu stvoriti gorke materije. Isto se može desiti ako se celi plodovi zamrznu. Ali ako se meso avokada pomeša sa limunovim sokom, onda se može zamrznuti u dobro zatvorenoj ambalaži, pa ga odmrzavati u frižideru.
Pasirano meso avokada odlična je maska za lice, pa lice posle tretmana ima čistu glatku kožu. A uz dodatak maslinovog ulja avokado je dobar za pakovanje oštećene kose.
Zbog sadržaja nezasićenih masnih kiselina smanjuje nivo holesterola u krvi, odnosno povećava udeo "dobrog" HDL holesterola. Takođe je bogat kalijumom, u 100 g ploda ima 500 mg kalijuma.
Ukoliko patite od nesanice pojedite uveče avokado jer sadrži dosta triptofana od kojeg se gradi hormon sna - melatonin. A zbog kremastog voćnog mesa avokado štiti želudac od prevelike količine kiselina.

BANANE

Prikačeni fajl:
BANANE.jpg


Banane sadrže balastne materije i zbog toga su značajne za regilisanje varenja, ali su za razliku od oraha recimio ili muslija pogodne za dijete jer sadrže svega 0,5 % masnoće na 100 g voća i 70 % vode. Dobra je i zato što odmah stvara osećaj sitosti. Prosečna banana ima oko 90 kalorija.
Zbog visokog sadržaja vitamina B, banane su pogodne za umirivanje nervnog sistema. One sadrže i dosta kalijuma , što može smanjiti rizik izlivanja krvi u mozak i balansa vode u organizmu.
Naučnici su ustanovili da 2 banane dnevno mogu smanjti visok krvni pritisak za 10% nedeljno.
Pojedite bananu pre spavanja - ona pomaže kod nesanice, jer sadrži triptofan, supstancu koja podstiče proizvodnju serotonina u organizmu koji smiruje.

BADEMI

Prikačeni fajl:
BADEMI.jpg


Badem - ili kako ga još zovu "grčki orah" je srž semena bademovog drveta. Potekao je iz Azije, a odatle je dospeo u Grčku i Rim. Postoje slatki i gorki bademi. Slatki se upotrebljavaju za kolače, torte i ostala slatka i slana jela. Gorki bademi mogu biti otrovni u velikim količinama, a u manjim količinama se koriste za likere (amareto).
Od badema se dobija ulje koje se koristi za negu kože i kose.
Bademi sadrže nezasićene masne kiseline, koje snižavaju holesterol u krvi. Pored toga sadrže veliku količinu vlaknastih materija i tako podstiču varenje i sprečavaju nastanak stomačnih oboljenja. Vitamini B grupe i E vitamin kojima je veoma bogat čine badem idealnim čuvarem srca i krvotoka. Kalcijuma ima više nego u mleku. A sadrži i kalijum i magnezijum, pa se preporučuje osobama koje ne piju mleko i ne jedu meso.
Svakodnevnim konzumiranjem 45 g badema možete smanjiti rizik pojave srčanih bolesti.
Blanširanje badema: Bademe kuvati 3 minuta u vodi, pa ih oljuštiti. Dobri su za torte od bele čokolade. Ili ih možete prepeći u tiganju bez ulja, pa upotrebiti za kolače ili posuti salatu.

DUNJE

Prikačeni fajl:
DUNJE.jpg


Niske su kalorične vrednosti 62 kcal u 100 g voća, pa se preporučuju u ishrani gojaznih.
Od minerala dunje sadrže kalcijum, natrijum, gvožđe, fosfor i bakar.
Od vitamina karotin (provitamin vitamina A), vitamine B-kompleksa i vitamin C.
Sadržaj voćnih kiselina i šećera daje im posebnu aromu.

VIŠNJE

Prikačeni fajl:
VIŠNJE.jpeg


Višnje sadrže biljni pigment koji je moćni antioksidans u prevenciji srčanih oboljenja i tumora.
Najveći sadržaj u višnjama je ugljenih hidrata i glukoze. Višnje su bogat izvor kalijuma. Imaju visok procenat vode oko 84%, a sadržaj belančevina je jako nizak. Masti nemaju.
Zbog sadržaja vinske, jabučne i limunske kiseline, kao i vode deluju jako osvežavajuće na organizam. Višnje sadrže vitamin C i vitamine B grupe, kao i kobalt, što je pogodno za smanjivanje krvnog pritiska, za jačanje krvnih sudova, posebno kapilara.
Zbog sadržaja antocijana (biljnog pigmenta), koji se nalazi u celom plodu višnje pogodan je u prevenciji raka, kao i za lečenje anemija. Sadrži i kumarin koji ima sposobnost da smanjuje gustinu krvi pa su višnje dobre u prevenciji arteroskleroze i malokrvnosti.

TREŠNJE

Prikačeni fajl:
TREŠNJE.JPG


Trešnje sadrže veliku količinu vode, pa im je energetska vrednost vrlo niska svega 48 kcal u 100 g voća. Sadrže celulozu pa dobro regulišu probavu, a zbog velikog sadržaja vode i kaoijumaolakšavaju izbacivanje vode iz organizma, pa tako poboljšavaju rad bibrega, žuči i jetre.
Trešnje imaju i najveću količinu C vitamina u odnosu na ostalo koštičavo voće. Zreliji plodovi tamnije boje sadrže veću koncentraciju antocijana i imaju veće antianemijsko delovanje.
Protiv reume, svakodnevno osam dana po tri puta dnevno, piti po čašu soka od svežih trešanja.

SMOKVE

Prikačeni fajl:
SMOKVE 1.jpg


Sveže smokve su niskokalorično voće oko 41 kcal u 100 g voća. Dobrog su mineralonog sastava i poseduju kalcijum i fosfor u povoljnom odnosu.
Suve smokve sadrže skoro 4 puta veću količinu ovih minerala. Smokve sadrže kalijum i magnezijum pa ublažavaju deprsiju, umor i olakšavaju predmenstrualne tegobe.
Ovo voće sušenjem dostiže čak 65% šećera, pa se ne preporučuje dijabetičarima, kao i osobama sa povišenim nivoom holesterola, triglicerida i naravno kod redukcionih dijeta.
Značajan su izvor selena, bakra i gvožđa. A sadrže i nešto vitamina B grupe, beta-karotina i vitamina C.
Zbog velike količine šećera zabranjuje kod proliva, a suve smokve su izuzetne u terapiji zatvora.

KIVI

Prikačeni fajl:
KIVI.jpg


U 100 g kivija ima čak oko 85 mg vitamina C i samo 44 kcal. Ovo voće značajan je izvor kalijuma koji reguliše krvni pritisak, a bogat je i folnom kiselinom koja potpomaže sintezu proteina. Supstanca lutein štiti vid.
Najbolje ga je jesti u svežem stanju svakog dana naročito zimi u većim količinama.
Osobe obolele od dijabetesa moraju ga jesti u određenoj količini zbog ugljenih hidrata.
Kivi snižava holesterol, neutrališe slobodne radikale, povećava odbrambene sposobnosti organizma i potpomaže eliminaciju toksina iz organizma.

LIMUN

Prikačeni fajl:
LIMUN.jpg


Limun sadrži veliku količinu vitamina C, pa se preporučuje u svakodnevnoj ishrani svih populacionih grupa u prevenciji i lečenju svih zapaljenja.
Organske kiseline u limunu i grejpfrutu podstiču lučenje želudačnog soka i time pomažu varenje hrane.
Osobe koje pate od gastritisa i čira na želucu trebalo bi da piju razblaženi sok od limuna.
Protiv promuklosti, svakog sata popiti po supenu kašiku sveže ceđenog soka os limuna, a uveče šolju toplog mleka sa umućenim žumancetom i medom.

JAGODA

Prikačeni fajl:
JAGODA.jpg


Bogate su vodom, pa im je energetska vrednost svega 26 kcal u 100 g voća. sadrže vitamin B i karotin, a imaju veliku količinu C vitamina, pa se svrstavaju u vrlo moćne antioksidanse koji neutrališu dejstvo slobodnih radikala izazivača tumora. Značajni su izvor kalijuma, fosfora, magnezijuma i gvožđa.
Sitniji i tamniji plodovi sadrže veću količinu vitamina i minerala.

KUPINE I MALINE

Prikačeni fajl:
KUPINA.jpg


Maline imaju specifičan miris i ukus koji potiče od eteričnih ulja. A opor ukus kupina potiče od znatne količine tanina. Ove vrste voća imaju osvežavajuću moć zbog jabučne i limunske kiseline.
Što se tiče vode sadrže oko 80% vode, pa je energetska vrednost svega oko 25 kcal i potiče prvenstveno od ugljenih hidrata – glukoze, saharoze i fruktoze. Lako su svarljive jer celulozu nemaju. Najviše imaju vitamina C i nešto vitamina B grupe, kao i beta-karotina (provitamina vitamina A).
Blagotvorne su u prevenciji i lečenju anemije, zbog svoje obojenosti koju im daju pigmenti antocijanina. A beta-karotin je moćan antioksidans.
Od minerala sadrže najviše kalijuma, koji je dobar za snižavanje krvnog pritiska, pa se preporučuje za očuvanje srca i krvnih sudova.
Kupine sadrže više kalcijuma od malina, pa ih treba isključiti iz dijeto terapije gde je ovaj unos ograničen.
Sve bobičasto voće karakteriše visoka koncentracija antikancerogenih materija, pa se ovo voće preporučuje u prevenciji nastanka tumora.
Kupine su fikasne u terapiji upale grla, angine, laringitisa, a koriste se i za ispiranje usta u slučaju upale sluzokože. Spolja se koriste u lečenju rana.

KAJSIJE

Prikačeni fajl:
KAJSIJA.jpg


Kajsije sadrže dosta vode i niske su enewrgetske vrednosti oko 28 kcal. Imaju veliku količinu provitamina A (beta-karotina). Samo 200 g kajsija skoro da obezbeđuje dnevnu potrebu za ovim provitaminom. kajsije sadrže i dosta kalijuma koji podstiče rad srca, a kao dobar diuretik preporučuje se kod bubrežnih i kardiovaskularnih oboljenja. Pored toga one sadrže ijod cink, hrom, mangan.
Zbog količine šećera ne preporučuju se kod obolelih od dijabetesa. Sveže kajsije treba da izbegavaju i osobe koje pate od nadimanja i gorušice. Poneko koristi jezgra koštica, ali treba biti obazriv zato što jezgra sadrže cijanovodoničnu kiselinu.

BRESKVE

Prikačeni fajl:
BRESKVA.jpg


Sadrži veliki procenat vode, pa je male energetske vrednosti oko 37 kcal u 100 g voća.
Osim toga obiluje beta-karotinom, vitaminom C i B.
Energetska vrednost ovog voća potiče uglavnom od ugljenih hidrata, pa se ne preopručuje dijabetičarima.
A sadržaj celuloze čini je teže svarljivom, pa se neoljuštena ne preporučuje osobama koje pate od želudačnih i žučnih oboljenja.
Što se tiče minerala ima kalijuma i natrijuma, pa je izvrstan diuretik. Breskve su dobre za osobe koje pate od kardiovaskularnih oboljenja i povišenog krvnog pritiska.

KRUŠKE

Prikačeni fajl:
KRUŠKA.jpg


Kruške sadrže oko 40 kcal u 100 g voća i to uglavnom ugljene hidrate oko 11%. Pored toga sadrže i biljna vlakna, tanin i pektin.
Zbog biljnih vlakana koje sadrži krušku treba da izbegavaju osobe sa povećanom kiselinom u želudcu, osobe sa svim crevnim poremećajima, osobe sa oboljenjem žučnih puteva, kao i one osobe koje pate od gastritisa. Njima su dopuštene samo oljuštene i ispasirane kruške.
Zbog šećera dijabetičari ih trebaju izbegavati. U njima ima vitamina C, a od minerala kalijum i fosfor.
Sirova i neoljuštena kruška dobra je protiv zatvora.

JABUKA

Prikačeni fajl:
JABUKE.jpeg


Jabuke sadrže oko 85% vode, oko 15% ugljenih hidrata i 2% protiena. Voćnih šećera ima oko 10%, kao i mineralnih materija: fosfor, kalijum, kalcijum, magnezijum, gvožđe itd. Zatim sadrže vitamine (karotin, vitamine A, B C).
Jabuke su vrlo su važne za negu zuba, zato ih je najbolje jesti sirove i neoljuštene, jer se grickanjem sveže jabuke čiste zubi voćnim sokom iz jabuke, a i cela usna šupljina.
Sirove oljuštene jabuke trebalo bi da izbegavaju osobe koje pate od dijareje, gastritisa i ulkusa. Međutim, pečene ili kuvane jabuke su lek za ove tegobe.
Zbog sadržaja pektina jabuke su dobre u eleminicaji viška holesterola i izlučivanja štetnih matreija iz organizma, pa je dobro da ih konzumiraju osobe koje pate od oboljenja jetre i bubrega, kao i za lečenje anemije.
Protiv anemije svako jutro na gladan stomak pojesti jednu narendanu jabuku prelivenu sokom od limuna, kašikom meda i kašičicom soka od drenjina ili bokvice.

LUBENICE

Prikačeni fajl:
LUBENICE.jpeg


Lubenica sadrži oko 95% vode, pa je na prvom mestu po diuretičkoj moći. Zato se preporučuje u ishrani osoba kod kojih je otežano izlučivanje tečnosti (kardivaskularna oboljenja, oboljenja jetre i bubrega).
U 100 g voća ima 21 kcal koje potiču od lako resorbujućih ugljenih hidrata. Zato se konzumiranje voća ograničava kod dijabetesa i povišenog nivoa triglicerida.
Pored kalijuma od minerala sadrži još fosfor, magnezijum i cink. Od vitamina karotin (provitamin vitamina A) i vitamin C.

DINJE

Prikačeni fajl:
DINJA.jpg


Dinja je niskokalorično voće, sadrži samo 24 kcal u 100 g voća, pa se preporučuje kod redukcione dijete. Osim toga sadrži oko 2000 mikrograma beta-karotina (provitamina A) u 100 g voća, koji je čuvar imuniteta, a dobar je i kao antikancerogena materija. Dinja sadrži i nešto vitamina B-grupe, kao i vitamin C. Pored toga u dinji ima kalijuma, fosfora, magnezijuma i kalcijuma. Dinja je izvrstan diuretik, pa se preporučuje osobama sa otežanim izlučivanjem vode iz organizma (kod zapalenja bubrega, bešike, prostate, reume, gihta).
Dijabetičarima kao i osobama sa povišenim nivoom triglicerida u krvi preopručuje se oprez, zbog lako resorbujućih ugljenih hidrata.

LEŠNICI

Prikačeni fajl:
LJEŠNJAK.jpg


Osušen plod lešnika koji se i koristi u ishrani sadrži oko 701 kcal u 100 g voća. Visoka energetska vrednost potiče od visokog sadržaja masti oko 70%, ugljenih hidrata 6% i belančevina 14%.
Veliki je izvor vitamina E i linolne kiseline.
Lešnici sadrže i značajne količine kalijuma, kalcijuma i sumpora, nešto fosfora i magnezijuma.
Zbog velike količine masti ne preporučuje se kod dijeta za mršavljenje, kod žučnih oboljenja i povišenog nivoa triglicerida i holesterola u krvi.
Lešnik je pogodan u dijetoterapijama za neuhranjene.

ORASI

Prikačeni fajl:
ORAH.jpg


Orah sadrži 60 % masti. Energetska vrednost je 649 kcal u 100 g voća, tako da nije pogodan za ishranu kod žučnih oboljenja, kod povišenog holesterola i triglicerida u krvi.
Ali masti u orahu su nosioci vitamina E koji je moćni antioksidans i antikancerogeni vitamin. Neophodan je za normalno funkcionisanje nervnog sistema, stvaranje reproduktivnih ćelija i funkcionisanje hipofize. Sadrži i masnu alfa-linoleinsku kiselinu koja je dobra protiv kardiovaskulanih oboljenja.
Od vitamina sadrži značajne količine vitamina B6, koji je neophodan u prevenciji anemije kao i vitamin B2 koji je potreban organizmu za normalno funkcionisanje vida i obnavljanje kose i kože.
Orah od minerala sadrži veliki procenat magnezijuma koji omogućava normalno funkcionisanje nervnog sistema,a takođe ublažava i predmenstrualne tegobe.
Orah sadrži od minerala još i kalijum, kalcijum i fosfor.
Možemo zaključiti da je orah dobar u borbi protiv starenja i bolesti kao što je rak.

POMORANDŽA

Prikačeni fajl:
NARANDŽA.jpg


Mandarine i pomorandže sadrže ugljene hidrate (grožđani šećer). Od vitamina najviše vitaimn C u 100 g voća oko 50 mg. Pored vitamina C ima vitamina B1, B2 i B6.
Zato je ovo voće dobro u borbi protiv prehlada, a povećava i apetit jer organske kiseline podstiču lučenje želudačnog soka.
Dobro ih je jesti u svežem stanju, a i u raznim salatama (voćnim ili sa povrćem kombinovano sa jajima ili tunjevinom).
U stvari svaki dan treba započeti sveže ceđenim sokom od narandže zaslađenim medom.

GREJPFURT

Prikačeni fajl:
GREJPFRUT.jpg



Grejpfrut
Ovo voće je hibrid limuna i narandže. Od vitamina najviše ima vitamin C i B1, kao i vitamin B2, zatim nijacina i karotenoida. Grejpfrut ima veliki sadržaj julikopena, antioksidansa koji je značajan za prevanciju tumora creva i prostate, a dobar je i za snižavanje nivoa (LDL) holesterola u krvi.

ŠLJIVE

Prikačeni fajl:
SLJIVE.jpg


Ovo voće je bogat izvor kalijuma i fosfora, gbožđa,magnezijuma, kao i karotina, vitamina C i E. Šljive sadrže i pigment antocijana koji je važan u prevenciji anemije.
Pored toga u šljivama ima dosta ugljenih hidrata, glukoze 51%, fruktoze 14% i saharoze 31%. Jabučna i limunska kiselina u kombinaciji sa voćnim šećerima daju dobar ukus ovom voću. Biljna vlakna sadržana u šljivama igraju važnu ulogu u regulaciji pravilnog rada creva, pa su dobre (i sveže i suve) protiv hroničnog zatvora.
Dijabetičarima se preporučuje oprez jer sadrže znatne kiličine šećera. Sušene šljive su im zabranjene, a sveže mogu jesti u malim količinama dok nisu prezrele.
Protiv hroničnog zatvora pre spavanja pojesti 15-20 suvih šljiva. Dobar je i kompot od suvih šljiva u koji treba dodati i suve smokve

GROŽĐE

Prikačeni fajl:
GROŽĐE.jpg


Grožđe sadrži veliku količinu vode oko 82%, 16% glukoze i fruktoze, 0,40% masti i 0,80% belančevina. Zbog velokog sadržaja kalijuma i voćnih kiselina podstiče mokrenje i pomaže u eliminaciji toksina iz organizma. Bolje dejstvo u tom pogledu ima grožđe koje nije prezrelo, sa krupnoim i sočnim zrnom.
Prisustvo organskih kiselina deluje laksativno na organizam i reguliše rad creva tj. sprečava zatvor.
Tako da diuretička i laksativna svojstva grožđa deluju dobro kod gojaznih osoba prilikom sprovođenja dijeta.
Tanini i polifenoli kojih ima u grožđu branioci su organizma od virusa i spadaju u antikancerogene materije. A grožđani šećer je neophodan za rad mozga i srčanog mišića. Flavonoidi preventivno deluju na pojavu bolesti krvi i krvnih sudova.
Dijabetičari ga trebaju izbegavati.
Grožđe treba dobro oprati tako što se grozdovi potope u mlaku vodu i ostave da odstoje neko vreme, a potom ih treba isprati mlazom tekuće vode da bi se odstranila hemiska sredstva kojim je voće tretirano.
Grožđane kure se preporučuju protiv hroničnog zatvora, oboljenja jetre, gastritisa kao i za jačanje organizma.

KESTEN

Prikačeni fajl:
KESTEN.jpg


Pitomi (jestivi) kesten uspeva u zemljama Sredozemlja, ali i u južnom Tirolu (severna Italija). Ima ga i kod nas. Sirov kesten nije jestiv mora se ispeći ili skuvati. Pre termičke obrade treba nožem zaseći vrh opne, pa ga kuvati 20 minuta u vodi, tj. dok se opna ne odvoji. Pečenje kestena može se obaviti u poklopljenom tiganju oko 10 minuta (naravno zasecanje opne ne treba zaboraviti) ili na plehu u pećnici na 200 stepeni, dok se ljuska ne odvoji. Kad se pečeni ili kuvani kesten prohladi, prstima ukloniti opnu, a tanku kožicu skinuti nožem. Kuvano kestenje odlično je za punjenje guske, pileta ili kao prilog uz crveni kupus.


Nemate potrebne dozvole da pogledate prikačene fajlove u ovom postu.


Vrh 
 Profil Email  
 
 Tema posta: Re: Savjeti za zdrav zivot
 Post Poslato: Čet Feb 05, 2009 8:13 pm 
OffLine
Site Admin
Korisnikov avatar

Pridružio se: Ned Jan 25, 2009 3:02 pm
Postovi: 495
BELI ILI POLUBELI HLEB

Prikačeni fajl:
BELI HLEB.jpg


Statistika govori da osobe koje koriste beli hleb u svakodnevoj ishrani imaju 4-5 puta češće problema sa poremećajem metabolizma, skolini su raznim vrstama alergija, skloni su arterosklerozi, pate od zatvora i imaju do 4 puta češće tumor na crevima.
Istraživanja ruskih naučnika dokazuju da kvasac u proizvodima od brašna aktivira rast više vrsta tumora.
Prilikom obrade pšenice za beli hleb od 28 elemenata, devet nestane. Među njima i antikancerogeni selen, vanadijum i titanijum, koji utiču na stvaranje krvi. U belom hlebu nema vitamina C, a smanjene su i količine gvožđa, kalcijuma, mangana itd.

Zamena za beli hleb

je Integralni hleb, koji može biti preventiva i deo tretmana kod onkoloških oboljenja.


Nemate potrebne dozvole da pogledate prikačene fajlove u ovom postu.


Vrh 
 Profil Email  
 
 Tema posta: Re: Savjeti za zdrav zivot
 Post Poslato: Čet Feb 05, 2009 8:16 pm 
OffLine
Site Admin
Korisnikov avatar

Pridružio se: Ned Jan 25, 2009 3:02 pm
Postovi: 495
MESO

Prikačeni fajl:
MESO.gif


U normalnim uslovima hrana se zadržava u debelom crevu oko 18 sati, ali kako većina ljudi pati od hroničnog zatvora usporeno izbacivanje hrane iz organizma uzrokuje truljenje belančevina iz mesa i stvaranje otrovnih gasova. Dolazi do razaranja vitamina B, što ostavlja čoveka bez zaštite od kancera, a kod dijabetičara stvara probleme sa pankreasom.
Truljenje belančevina u crevima izaziva: nagle promene raspoloženja, pospanost, malaksalost, agresivnost, ubrzava starenje, stvara loš ten.


Nemate potrebne dozvole da pogledate prikačene fajlove u ovom postu.


Vrh 
 Profil Email  
 
 Tema posta: Re: Savjeti za zdrav zivot
 Post Poslato: Čet Feb 05, 2009 8:22 pm 
OffLine
Site Admin
Korisnikov avatar

Pridružio se: Ned Jan 25, 2009 3:02 pm
Postovi: 495
---------
SUPA

Prikačeni fajl:
SUPA 1.jpg


Je još štetnija od mesa, jer je ona koncentrat otrovnih materija iz mesa, koje opterećuju jetru, mnogo više i od mesa. Supa povećava agresivnost, ubrzani rast ali i starenje.

Poveđanje kaloričnosti hrane utiče na povećanje broja malignih oboljenja naročito debelog creva, rektuma, žučnih kanala i žučne kese, raka dojke, grlića materice i raka na jajnicima.

Višak zasićenih masnoća u vezi je sa pojavom raka na dojkama, materici, prostati, testisima, kao i kardiovaskularnim oboljenjima.

Veće količine belančevina u ishrani opterećuju bubrege i ubrzavaju razvoj osteoporoze.


Nemate potrebne dozvole da pogledate prikačene fajlove u ovom postu.


Vrh 
 Profil Email  
 
Prikaži postove u poslednjih:  Poređaj po  
 
Započni novu temu Odgovori na temu  [ 27 Posta ]  Idi na stranicu Prethodni  1, 2, 3  Sledeća

Forum » Razno » Zdrav Zivot


Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 0 gostiju

 
 

 
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
Ne možete slati prikačene fajlove u ovom forumu

Pronađi:
Idi na:  
cron